Lepa Nicole Scherzinger otvoreno govori o bulimiji sa kojom se dugo borila.

 

„Bilo mi je teško da pričam o tome. I dalje je teško, i dok razmišljam o tome trudim se da ne zaplačem... To je užasna bolest koja parališe čoveka i taj period je za mene bio mračan. Baš zato saosećam sa ljudima koje muče demoni i glasovi u njihovim glavama, sa ljudima koji nisu dobri prema sebi. To vam ukrade ceo život. Ali oporavak je moguć i možete zauvek da se oslobodite od svega toga. Uspela sam i baš zato je važno da podelim svoju priču sa svetom. Osećala sam se usamljeno... ali sama sam sebe izolovala. To je nešto što krijete od sveta, osamite se. Ali možete to da pobedite. Ne odustajte, jer ste posebni i predodređeni za velike stvari.“

 

Kome ste se vi obratili?

„Mislila sam da niko iz mog okruženja i porodice nije znao ništa jer sam to dobro krila. Stidela sam se. Znala sam da to nije normalno ni zdravo, jer sam tim začaranim krugom poremećene ishrane povređivala sebe. To je bila moja droga, moja zavisnost. To je opasan začarani krug.“

 

Kako ste pronašli snagu da ga pobedite?

„Počela sam da gubim glas, nisam više mogla da pevam na nastupima, a onda se sećam da me je moj menadžer našao onesvešćenu na podu na Malti. Ili je to bilo na jugu Francuske... Pomislila sam: Izgubiću sve što volim ako ne počnem da volim sebe. Onda dođe dan kada osetite da ste dotakli dno i jednostavno kažete: Neću to više da radim. Tužno je kada se osvrnem i vidim kako sam traćila svoj život. Spolja je moj život izgledao sjajno; Dolls (Pussycat Dolls, grupa u kojoj je bila) su bile u zenitu popularnosti, ali sam se iznutra osećala užasno. Nikada više neću da dozvolim da mi se tako nešto desi. Imamo samo jedan život, samo jednom sam imala 27 godina.“

 

Šta ste radili da biste se oporavili?

„Veliki broj ljudi mi je pomogao. Doktori su mi propisali lekove jer nisu znali kako da mi pomognu psihološki. To je mentalna bolest. Dosta sam radila na sebi. Kada se jednom oslobodite lanaca bolesti, osećate se slobodno jer je potrebno mnogo energije da biste umirili sebe. Mrzite sebe i govorite sebi: Ja nisam dovoljno dobra. To stvarno proguta ceo vaš život. Kada se prepustite, vrati vam se sopstveni život. Mi devojke umemo da budemo stroge prema sebi, stalno se upoređujemo sa drugima, ali morate da uložite svoju energiju u stvari koje vam prijaju. A sada prosto sebe obožavam!“